Lik-logo



Liberalne komunikacije 2016 - ekonomija, politika, mediji

Učesnici skupa:


  Prof. dr Ljubomir Madžar (1938), doajen naše liberalne ekonomske misli. Završio studije Ekonomskog fakulteta u Beogradu, magistrirao na koledžu Vilijams, SAD, doktorirao 1968; za docenta biran 1970, za vanrednog profesora 1976, a za redovnog 1982 godine. Objavio desetak knjiga i par stotina naučnih radova po zbornicima i periodici. Osnovna orijentacija u nauci je oblast privrednog razvoja i proučavanje institucija tržišnog sistema. Među važnije knjige spadaju Osnovi teorije proizvodnje (1972), Suton socijalističkih privreda (1990), Svojina i reforma (2 toma, 1995).

  Prof. dr Vladimir Gligorov je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorske studije završio na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Radio je u Institutu ekonomskih nauka, a od 1994. godine radi u Intsitutu za međunarodne ekonomske studije u Beču. U inostranim krugovima smatraju ga za eksperta za ekonomije balkanskih država. Polje interesovanja mu je ekonomska i politička teorija, makroekonomija, ekonomija tranzicije. Predavač je i na Univerzitetu u Beču. Radio je istraživanja i projekte za Evropsku komisiju, Svetsku banku, OECD. Pisao je tekstove za ugledni britansko-američki časopis Oxford analytica, kao i za Wall Street Journal. Takođe redovno sarađuje sa domaćim časopisima i nedeljnicima.

  Prof. dr Miroslav Prokopijević je naučni savetnik u Institutu za evropske studije u Beogradu. Završio je studije Filozofskog fakulteta i Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Predavao je kao gost na univerzitetima u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Sloveniji, Italiji, Sjedinjenim američkim državama. Objavio je desetine radova u domaćim i međunarodnim stručnim časopisima i zbornicima, uz desetak knjiga, među kojima su Evropska Unija (1998); Konstitucionalna ekonomija (2000); Tržišna demokratija (2001); Političko tržište (2002), Evropska monetarna unija (2007), Sloboda izbora (2010). Oblasti izučavanja kojima se bavi su ekonomija javnog sektora, evropske ekonomske intergracije, politička ekonomija liberalizma.

  Dr Ivan Milenković je zamenik glavnog urednika III programa Radio Beograda. Završio je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao tezom o filozofiji suverenosti na Fakultetu političkih nauka. Uređuje filozofsku biblioteku u beogradskoj izdavačkoj kući „Fedon“. Bavi se savremenom francuskom i političkom filozofijom. Objavio desetine tekstova u domaćoj i stranoj stručnoj periodici i blizu 150 prikaza, osvrta i recenzija u domaćoj nedeljnoj i dnevnoj štampi. Sam, ili u saradnji sa kolegama, priredio nekoliko zbornika tekstova: o izbeglištvu, Kantu, suverenosti, političkom predstavljanju. Prevodi sa francuskog i italijanskog: jedanaest knjiga (Derida, Fuko, Delez, Ransijer) i nekoliko desetina tekstova. Spoljni je saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju od 2005. godine. Knjigu izabranih osvrta, prikaza i recenzija Filozofski fragmenti objavila izdavačka kuća "Karpos" 2011. godine.

  Prof. dr Boris Begović (1956) je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član (nakadašnji predsednik) Centra za liberalno-demokratske studije. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja obuhvataju ekonomsku analizu prava, industrijsku organizaciju, teoriju privrednog rasta, teoriju ekonomske regulacije, politiku zaštite konkurencije i urbanu ekonomiku. Objavio je veći broj članaka u domaćim i stranim časopisima, kao i pet knjiga: Economic Approach to Optimal City Size (1991), Ekonomika urbanističkog planiranja (1995), Ekonomska analiza korupcije (2007), Institucionalni aspekti privrednog rasta (2011) i Ekonomska analiza generalne prevencije (2015), a trenutno piše monografiju Teorija i institucije ekonomske regulacije. Bio je glavni ekonomski savetnik Savezne vlade od novembra 2000 do jaunuara 2002. godine.

  Prof. dr Danica Popović, redovna je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i članica Centra za liberalno-demokratske studije. Diplomirala je na beogradskom Ekonomskom fakultetu kao student generacije. Usavršavala se na London School of Economics (LSE). Bavi se izučavanjem makroekonomije i principima međunardone ekonomije. Od 2006. godine je redovni profesor na predmetima Makroekonomski modeli i Makroekonomija otvorene privrede. Povremeni je konsultant Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (ITC/WTO) za pitanja makroekonomske politike i spoljnotrgovinske liberalizacije. Autorka je više desetina naučnih radova i knjiga Ekonomski rečnik za novinare (2006), Ekonomika zdravog razuma (2010) itd.

  Dimitrije Boarov je profesionalnu novinarsku karijeru počeo je u beogradskom nedeljniku Ekonomska politika 1971. godine, a zatim je nastavio u RTV Novi Sad. Jedan je od deset novinara-osnivača beogradskog nedeljnika Vreme 1990. godine. Između 1996. i 1998. godine bio je zamenik glavnog urednika Naše Borbe u Beogradu. Od 2006. do 2012. godine predavao je na Odseku za žurnalistiku Folozofskog fakulteta u Novom Sadu (do penzionisanja). Trenutno sarađuje u nedeljnicima Vreme i Novi magazin, a povremeno se javlja na sajtu beogradskog Peščanika. Objavio je više publicističkih knjiga: Ima li još Vojvodine (1996); Apostoli srpskih finansija (1997); Politička istorija Vojvodine (2001); u koatorstvu sa Milenom Putnik Kako je Novi Sad pobedio 1998-2000 (2004); Dr Laza Paču legenda srpskih finansija (2006); Debele knjige i debele mačke (2011); u koautorstvu sa Rankom Končarom Stevan Doronjski - odbrana autonomije Vojvodine (2011); u koatorstvu sa Vladimirom Barovićem Velikani srpske štampe (2011); u koatorstvu sa Mijatom Lakićevićem Kako smo izgubili (Našu) Borbu (2013).

  Mijat Lakićević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a od 1977. godine radio je kao novinar Ekonomske politike. Bio je urednik rubrike Jugoslavija (jedna od najvažnijih u listu koja je pokrivala aktuelne ekonomsko-političke događaje), urednik redovnog mesečnog dodatka Perspektive, posvećenog Jugoistočnoj Evropi, i organizator niza okruglih stolova na kojima su učestvovali najistaknutiji jugoslovenski ekonomisti, privrednici i političari. Danas je zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Novi magazin. Objavio na stotine članaka, ekonomskih analiza, interjua, uz knjige Ispred vremena (2013), Kako smo izgubili Našu Borbu (2009). Pisao je i piše za niz novina i časopisa u zemlji i regionu.

  Prof. dr Novica Milić je završio studije svetske književnosti u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao. između 1984. i 2001. godine radio je kao naučni istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost; od 2001. do 2007. godine predavao je istoriju evropske književnosti između XII i XVIII veka, i savremene književne teorije, a od 2007. radi kao redovni profesor teorije komunikacije i političke teorije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Objavio je desetine članaka i rasprava, i knjige Slučaj Niče (1997), ABC dekonstrukcije (1998), Moderno shvatanje književnosti (2002), Šta je teorija (2006), Provokacija kao komunikacija (2010).

  Predrag Koraksić Corax je najpre studirao arhitekturu u Beogradu, a profesionalno je počeo da se bavi karikaturom 1950. godine u novinama Jež. Nakon toga je radio u Večernjim novostima, odakle je izbačen 1993. godine posle sudskog spora. Corax je takođe radio za Ekonomsku politiku, kao i za magazin Ekonomist; kasnije za nezavisne novine Borba, za Našu Borbu, potom je prešao u Danas. Radio je i za magazin Vreme. Oktobra 2004. godine mu je dodeljena francuska Legija časti za doprinose novinarstvu i političkoj kulturi. Njegove karikature, po pravilu bez reči, objavljuje niz novina, časopisa i portala u zemlji i inostranstvu. Održao je i više izložbi svojih crteža i karikatura.